Preview

Известия Русского географического общества

Расширенный поиск

Географическое положение как ключевой фактор развития Боснии и Герцеговины

https://doi.org/10.31857/S0869607120060051

Аннотация

Босния и Герцеговина (БиГ) – одно из европейских государств, которым российская социально-экономическая география уделяет недостаточное внимание. БиГ в существующем виде появилась во время Второй мировой войны, когда на ее территории сталкивались интересы всех сторон, участвовавших в той войне на территории Югославии – коммунистических партизан Й.Б. Тито, сербских четников, хорватских усташей, а также вооруженных сил государств “Оси”. Во второй половине XX в. Босния и Герцеговина рассматривалась руководством Югославии как главный оплот в возможной войне либо против СССР, либо против государств НАТО. Военное освоение территории Боснии и Герцеговины определяло ее медленное экономическое развитие, что приводило к оттоку сербского и хорватского населения из БиГ. При этом для Боснии и Герцеговины характерно экономико-географическое единство территории, сложившееся еще в конце XIX–начале XX вв., когда эта территория принадлежала Австро-Венгрии. Гражданская война в БиГ 1992–1995 гг. коренным образом изменила страну. Последствия войны хорошо прослеживаются в геодемографических показателях. Показатели естественного движения населения, по которым выявляются стереотипы демографического поведения, у трех основных этнических групп современной Боснии и Герцеговины – мусульман, сербов и хорватов – ныне отличаются слабо. Однонаправленные тенденции изменения демографического поведения явственно свидетельствуют о сближении этих трех групп по образу жизни; при этом наблюдается отличие геодемографического поведения сербов и хорватов БиГ от населения Сербии и Хорватии соответственно, а боснийские мусульмане по своему демографическому поведению ныне намного ближе к христианским, чем к мусульманским народам. Объединение республик бывшей Югославии под эгидой Европейского Союза должно привести к “югославскому ренессансу”. Босния и Герцеговина со своим специфическим составом населения, расположенная в центре пост-Югославии, может стать ядром реинтеграции постюгославских территорий.

Об авторах

В. Л. Мартынов
Российский государственный педагогический университет им. А.И. Герцена
Россия


В. С. Дегусарова
Российский государственный педагогический университет им. А.И. Герцена
Россия


И. Е. Сазонова
Российский государственный педагогический университет им. А.И. Герцена
Россия


Список литературы

1. Гуськова Е.Ю. Национальные меньшинства в Хорватии в первое десятилетие после II мировой войны (по архивным материалам) // Славянский мир в третьем тысячелетии. 2017. №12. С. 264–273.

2. Гуськова Е.Ю. Развитие межнациональных отношений в Боснии и Герцеговине в первые десятилетия после II мировой войны // Славянский мир в третьем тысячелетии. 2018. № 3–4. С. 87–96.

3. Зекановић И. Промjене у демографском и етно-териториjалном размjеуштаjу становништва БиХ као посљедица насилног распада бивше СФРJ // Геополитички процеси у савременом евроазиjском простору: зборник радова. Meђународна научна конференцjа 31.05– 04.06.2017. Бања Лука, 2017. С. 523–543.

4. Кириллов В.Б., Путинцев И.С. Балканы в 2010-е гг.: гомогенизация региона под влиянием Запада и роль России // Современная Европа. 2020. № 1. С. 59–68. https://doi.org/10.15211/soveurope120205968

5. Лазански М. Југославија је разбијена// Политика. 24.12. 2011. URL: http://www.politika.rs/scc/clanak/202435/Jugoslavija-je-razbijena (дата обращения 25.10.2020).

6. Лазански М. Милошевић је сломио ЈНА // Политика. 25.12.2011. URL: http://www.politika.rs/scc/clanak/202537/Milosevic-je-slomio-JNA (дата обращения 25.10.2020).

7. Маринковић Д. Миграциони процеси на простору БиХ као посљедица геополитичких процеса и насилног распада СФРJ // Геополитички процеси у савременом евроазиjском простору: зборник радова. Meђународна научна конференцjа 31.05–04.06.2017. Бања Лука, 2017. С. 505–523.

8. Маринковић М., Маjић А. Становништво Републике Српске – демографски фактори и показатељи. Научна монографjа. Бања Лука, 2018. 345 с.

9. Мартынов В.Л. Региональные особенности современной Сербии // Мировая экономика и международные отношения. 2012. № 12. С. 58–63.

10. Мартынов В.Л., Сазонова И.Е. Основные пространственные проблемы развития современной Албании // Изв. РГО. 2019. Т. 151. Вып. 2. С. 19–34.

11. Мартынов В.Л., Сазонова И.Е. Черногория и Россия: прошлое и настоящее // Вестник Тверского государственного университета. Серия: География и геоэкология. 2018. № 1. С. 52–72.

12. Статистички годишњак Републике Српске. 2019. Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске, 2019.

13. Шантић Д. Миграциje становништва као детерминанта просторне редестрибуциjе становшништва на Балканском полуострву // Геополитички процеси у савременом евроазиjском простору: зборник радова. Meђународна научна конференцjа 31.05–04.06.2017. Бања Лука, 2017. С. 487–504.

14. Demografska statistica. Sarajevo: Federalni zavod za statistiku, 2020.

15. Drugi svjetski rat u BiH je odnio 904.000 života. URL: https://www.rtvbn.com/332446/Drugi-svjetski-rat-u-BiH-je-odnio-904000-zivota (дата обращения 25.10.2020).

16. Hrvatska u brojkama 2019. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 2019.

17. Kadušić A., Smajić N. Primary-School-Age Population Change in the Federation of Bosnia and Herzegovina: The Effects of Demographic Factors // Stanovništvo. 2019. V. 57. Is. 2. P. 49–70. https://doi.org/10.2298/STNV1902049K

18. Kadusic A., Suljic A. Migration and demographic change: the case of Bosnia and Herzegovina // European Journ. of Geography. 2018. Vol. 9. No 4. P. 75-86.

19. Ljubičić N. Opštenarodna odbrana – Strategija mira. Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1977. 380 s.

20. Marijan F. Kranjc, generalmajor v pokoju. “Titovi atomski bunkerji”. URL: http://freeweb.t-2.net/Vojastvo/dok/TEHTEH-04-bunkerji.pdf (дата обращения 25.10.2020).

21. Milović za Dnevnik.ba: Neravnopravnost u BiH je najveći problem Hrvata u svijetu. URL: https://www.dnevnik.ba/teme/milovic-za-dnevnikba-neravnopravnost-u-bih-je-najveci-problem-hrvata-u-svijetu (дата обращения 25.10.2020).

22. Pašalić S. Demografski gubici I demografski razvoj srba kao posljedica ratnih dešavanja 1992–1995 // Геополитички процеси у савременом евроазиjском простору: зборник радова. Meђународна научна конференцjа 31.05 – 04.06.2017. Бања Лука, 2017. С. 523–542.

23. Statistical Pocketbook of the Republic of Serbia 2020. Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia, 2020.

24. Žerjavić V. Demografski i ratni gubici Hrvatske u Drugom svjetskom ratu i poraću // Časopis za suvremenu povijest. 1995. V. 27. № 3.


Рецензия

Для цитирования:


Мартынов В.Л., Дегусарова В.С., Сазонова И.Е. Географическое положение как ключевой фактор развития Боснии и Герцеговины. Известия Русского географического общества. 2020;152(6):16-30. https://doi.org/10.31857/S0869607120060051

For citation:


Martynov V.L., Degusarova V.S., Sazonova I.E. Geographical Location as a Key Factor of the Development of Bosnia and Herzegovina. Proceedings of the Russian Geographical Society. 2020;152(6):16-30. (In Russ.) https://doi.org/10.31857/S0869607120060051

Просмотров: 112


Creative Commons License
Контент доступен под лицензией Creative Commons Attribution 4.0 License.


ISSN 0869-6071 (Print)